kosovka2
10-12-2019, 05:13 PM
Kristijan Ka, bivi oficir NATO o ratu na Kosovu i traenju oprotaja
Kristijan Ka je uradio neto to nijedan od naih neprijatelja nije uradio. Zatraio je oprotaj od srpskog naroda
Kristijan Ka je uradio neto to nijedan od naih neprijatelja nije uradio. Zatraio je oprotaj od srpskog naroda. Doao je kao okupator 2000. godine na Kosmet, a sada ivi ivotom "običnog" Srbina na Novom Beogradu. I neumorno se bori za srpske interese. Bio je očevidac najuasnijih albanskih zločina na Kosovu, i to ga je potpuno promenilo kao čoveka. Reio je da se svim srcem posveti Srbiji, srpskom narodu, ali i pravdi u irem smislu.
Sa njim smo razgovarali u njegovom stanu na Novom Beogradu. Vojnički čist i uređen, u dnevnoj sobi se nalazi prava biblioteka. Sam pogled na policu sa knjigama pokazuje koliko gospodinu Kau znače tradicionalne i hrićanske vrednosti, za koje se bori svim silama.
Kada ste doli u Srbiju, i koliko dugo ivite ovde?
- Prvi put sam doao u Srbiju, na Kosmet, 12. januara 2000. godine kao major norveke vojske. U to vreme, kad sam doao u junu pokrajinu, u potpunosti sam bio globalista. Imao sam poverenje i u EU, u NATO i sve te antidemokratske organizacije. Preselio sam se u Srbiju 2004. godine, a 2007. sam se vratio u Norveku. Ponovo sam otiao u Norveku 2015. godine da se bavim politikom. I tamo sam počeo da se osećam kao riba na suvom. Shvatio sam da je ovde, u Srbiji, moja prava kuća, ovde je moj kraj - Novi Beograd.
ta cenite i volite kod Srba, a ta smatrate da su negativne osobine naeg naroda, ako ih ima?
- Najvie mi se sviđa dua vaeg naroda i to kako se druite. Prijatelji koje sam stekao ovde su prijatelji za ivot, i ja zaista osećam da su Srbi moji braća i sestre. Mi u Norvekoj i uopte ljudi na Zapadu su izgubili tradicionalne vrednosti. Ja verujem da Srbi mogu da spasu te hrićanske i tradicionalne vrednosti koje gube na značaju u celoj Evropi. Naravno, i ovde postoje mnoge stvari koje mogu da se poprave, ali vi imate ansu za pravu pobedu. Mnogi Srbi smatraju da su zapali u krizu, i nekima je teko da obezbede sebi egzistenciju. Ali, sa druge strane, ja smatram da će cela EU i ekonomski sistem na kom se bazira Zapad da propadne vrlo brzo. I onda će se pokazati da su Srbi mnogo bolje spremni za teka vremena nego Zapadnjaci.
ta vai prijatelji i rodbina misle o vaoj ljubavi prema Srbima?
- Moje bive kolege, vojnici i oficiri, razumeju moju ljubav za vau zemlju i narod u potpunosti. Neki prijatelji koji su u vojnoj obavetajnoj slubi me prate. Teko je to, znate, ljudi to ne smeju da pokau u javnosti, zato to će dovesti svoju karijeru u opasnost. Morate da shvatite da je Norveka najlojalnija NATO zemlja u svetu. Mi smo zemlja članica od samog nastanka alijanse, i učestvovali smo u agresiji na vau zemlju 1999. godine. Norveka ambasada u Beogradu radi naporno svaki dan da Srbija postane deo NATO-a i Evropske unije, to je posebno zanimljivo zato to smo mi dva puta na referendumu odbili da uđemo u EU. Ja se nadam da se to neće desiti, i da će Srbi uspeti da odbrane svoju nacionalnu demokratiju. Nemojte da dozvolite da za vas donose odluke neke birokrate u Briselu. Srbi moda misle da je pun stomak vaniji, ali ako nemate slobodu onda nemate nita. Zato radim i trudim se u svim svojim mogućnostima kako bih pomogao Srbima da shvate anti-demokratsku prirodu NATO pakta, EU i svih drugih globalističkih organizacija.
Kakvo je raspoloenje običnih ljudi u Norvekoj prema Srbima, da li znaju dovoljno o naoj skorijoj istoriji?
- Obični Norveani samo gledaju svoj interes, kao između ostalog i svi drugi narodi. Preplavljeni su rijaliti programima, imaju dobar standard i ne razmiljaju o Balkanu i o svetskoj politici uopte. Mi nemamo političku debatu u Norvekoj, i običan narod tamo se slae da je NATO potreban, ali su protiv EU. O Srbima nemaju neko jako miljenje, ali polako počinju da shvataju srpsko stanovite kada im se objasni ta je sve NATO radio protiv Srbije.
Čime ste se bavili pre dolaska u Srbiju, da li ste tada znali neto o naoj zemlji?
- Uvek sam imao interesovanje za svetsku politiku i za geopolitiku. Od 1994. do 1997. godine sam studirao novinarstvo u Americi, i u fokusu mog interesovanja je bio Bliski istok, Izrael i arapski svet. Nisam mnogo razmiljao o Balkanu i svemu to se u to vreme deavalo ovde. Tada nisam u velikoj meri bio svestan rata u Bosni i akcije "Oluja", ali danas znam mnogo vie od običnih ljudi o stradanju Srba u Bosni i Hrvatskoj. A o Kosovu znam toliko da mogu da uđem u debatu sa bilo kime.
Pomenuli ste da se niste mnogo interesovali za Srbiju pre dolaska ovde, ali i da ste bili ostraćeni globalista. Da li to svedoči o uspehu propagande na Zapadu?
- Na neki način da, na neki način ne. Pre mog dolaska znao sam neke osnovne stvari o Balkanu, na primer bio sam svestan koliko je moćna albanska mafija, i znao sam za njihovu razgranatu mreu trgovine drogom. Nisam toliko bio negativno nastrojen protiv Srba, koliko sam se nosio milju da mi sa Zapada moemo da naučimo vas "balkanske varvare" o slobodi govora, ljudskim pravima demokratiji... Ali ako vi osuđujući uprete prstom u nekoga, na vas će biti uprta tri prsta.
Kako ste stupili u Kfor?
- Cela priča počinje mojim učestvovanjem na velikim NATO vebama, "Borbeni Grifon" ("Battle Griffin") u februaru i martu 1999. godine. Bio sam posluilac na minobacaču, ali i pored toga to nisam imao pojma ta je minobacač pozvan sam na vebu... Nadređeni su pregledali moje papire i dokumenta, videli su da sam novinar i da sam radio u Asoiejted presu, i tada su odlučili da ja radim u novinarskoj slubi na toj vebi. To je bilo samo nekoliko nedelja pre početka agresije na vau zemlju. Na dan početka NATO bombardovanja sam jo uvek bio u AP kao novinar. Kada sam čuo za početak akcije bio sam izuzetno uzbuđen, eleo sam da pokaemo svetu kakvo oruje imamo, savremenu tehnologiju i kako su precizni nai napadi. Ja sam tada bio ubeđen da imamo sjajne bombe koje ubijaju samo loe ljude. Posle toga sam poslat u međunarodni tab za novinare pri Kforu. Aplicirao sam za posao tamo, i doao sam na Kosmet u januaru 2000. godine.
Kakva su vaa iskustva po dolasku na Kosovo, kakav je bio prvi utisak?
- Kada smo stigli na Kosovo bili smo kraljevi. Albanci su nas oboavali, i ja sam imao odličan ivot tamo. Nosio sam uniformu i pitolj, imao sam dobru hranu, i to se mene tiče nije moglo biti bolje. Ali, da sam tada znao ono to znam danas, nikada ne bih bio tamo. Sa druge strane, na neki način sam srećan to sam bio tamo. Znam ta se stvarno deavalo i to mi je dalo pravu sliku svega. Da nisam bio na Kosovu tada, ne bih bio ni ovde sada. Ne bih naučio jezik ni upoznao sve divne ljude koje poznajem.
Kako i kada je dolo do te velike promene u vama?
- Datum je bio 16. februar 2005. godine. Dan je počeo sasvim normalno, ja sam bio u selu Merdare sa svojom jedinicom. U jednom trenutku smo dobili poziv da se desio veliki teroristički napad na Srbe. Albanski terorista Fljorim Ejupi je u zasedi čekao sa svojom ekipom nailazak autobusa Ni ekspresa. Vozači autobusa su u trenutku eksplozije čekali da ih sprovedu vozila vedskog Kfora. U eksploziji je poginulo 12 ljudi. Vozač, kondukter, mali Danilo od 2 godine, i mnogi drugi... Doao sam na mesto zločina posle sat i po vremena. Ni dan danas ne mogu da zaboravim miris sprenih tela i gume. Sve to me je nateralo na razmiljanje. Pitao sam sam sebe: "ta je bre ovo?". Kasnije sam otkrio i dao dokaze za činjenicu da Fljorim Ejupi nije bio samo običan albanski terorista. On je radio direktno za Amerikance, i od juna 1999. do maja 2001. godine Ejupi je bio deo ekipe koju je obučavala upravo CIA. Ja sam i dalje u kontaktu sa efom istraivačem UNMIKA, Kanađaninom Doom Mekalisterom, koji je besan na Amerikance zato to su unitili njegovu istragu. Ejupi je pobegao u Bondstil u utom zatvorskom dresu, a danas se zna da je on bio terorista UČPB (Oslobodilačka vojska Preeva, Bujanovca i Medveđe - OVPBM). Teroristi su nastojali da destabilizuju tadanju SRJ iz demilitarizovane zone koju smo mi uspostavili, a u koju nisu smeli da uđu ni policija ni Vojska Jugoslavije.
ta se desilo posle tog jezivog iskustva, kako je dalje tekla vaa promena?
- Posle svega toga je počeo rat u Iraku. Sluao sam Kolina Pauela u SB UN kada je pričao o Sadamovom oruju za masovno unitenje i verovao sam mu. Ali posle invazije nisu pronali nikakvo oruje u Iraku, i tada sam počeo da sumnjam u sve to pričaju. Posle 11 septembra počela je promena cele paradigme. Ko je izvrio napad na Kule bliznakinje i zato? Ne verujem uopte da su devetnaest "terorista" sami mogli to da izvedu. Pa onda imamo i pitanje Zgrade 7, Saudijce koji su dobili vize u konzulatu... Sve to me vodi do zaključka da je vojno-industrijski kompleks zahtevao jo ratova. Jednostavno, Hladni rat se zavrio i postojala je mogućnost da ostanu bez novca. Koliko triliona dolara smo dali za bezbednost i odbranu posle 11. septembra. I to samo zato da bi vojno-industrijski kompleks imao izgovore da izaziva nove ratove. Ja sam bivi NATO ratni hukač, a sada sam postao ratnik Srbije. Moje buđenje i shvatanje o svemu tome nije dolo do 2011. godine. Tada sam počeo da razmiljam ko je bio iza kulisa. Te godine sam u Beogradu radio priču o sestrama Maslovarić iz Istoka na Kosmetu. One su aplicirale za azil u Norvekoj, ali su odbijene. Kada sam doao kući posle razgovora sa sestrama, plakao sam kao kia dva dana. Neki bi rekli je da je to bila reakcija poput post-traumatskog stresnog sindroma, ali ja mislim da nije. Iskreno verujem da je Hrist doao do mene i rekao: "Sada je vreme za tebe". Posle tog iskustva sam javno, na programu RTS-a zatraio oprotaj od srpskog naroda, i to ću nastaviti da radim do kraja ivota. Sada sam doao u novu fazu, i ovo vidim kao svoj novi početak. Ohrabrenje.com. Svakodnevno dobijam ohrabrenje od Srba, i kada mi se zahvale za to to radim ja osećam da sve ima neku svrhu. Prvi cilj mog rada je da ohrabrim Srbe da iskreno veruju u Isusa Hrista koji je razapet i koji je vaskrsao. Drugi cilj mog delovanja i ohrabrivanja Srba je politički. Hoću da ohrabrim Srbe da ne idu u NATO i EU, već da moraju da čuvaju Kosovo i Metohiju. Srbija ima sve mogućnosti za ekonomski razvoj, na primer SSP za ekonomske veze sa EU. Ali ja mislim da ne treba da prihvatate pogubne evropske vrednosti, koje su u suprotnosti sa tradicionalnim. Trebate biti otvoreni ka svetu, ali nemojte da prihvatate antidemokratski sistem. Teite ka tome da budete most između Zapada i Rusije, i da imate otvorene veze sa Kinom. I jo jedna stvar kojoj teim u svom radu je poslovno ohrabrenje. Hoću da ohrabrim Srbe da imaju vie poverenja u svoje, domaće proizvode i u sopstvene mogućnosti. Morate sami da stvarate svoju budućnost!
Kako vidite budućnost takozvane drave Kosovo, na koji način treba nastaviti borbu za junu pokrajinu?
- Ja sam već u jednom intervjuu apelovao na Vučića da me poalje kao ambasadora u Norveku, i da na taj način pokrenemo debatu tamo. Da pojačamo priču o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova. Ali postoje i druge mogućnosti. Verovatno će biti kriza nove vlade u Italiji i postoji ansa da Salvini bude premijer Italije. To bi bilo sjajno, pogotovo to raste mogućnost da on povuče priznanje tzv. Kosova. Moramo da se nadamo. Tramp me je razočarao, pogotovo zato to je nastavio rat u Avganistanu i Siriji, ali ćemo videti ta će da se desi ako dobije drugi mandat. Ja bih voleo da on zatvori Bondstil, povuče vojsku sa Kosova i postavi iste te trupe da brane granicu sa Meksikom. Neka brinu za svoju bezbednost. Bez rasprave, Kosovo je danas oblast koja je potpuno disfunkcionalna. Ljudi tamo su očajni, i oni se bore da naprave neki svoj nacionalni identitet. Ali ako neka evropska zemlja rei da napravi prvi korak i povuče priznanje Kosova, tada Srbija ima nove karte na stolu. elim da ohrabrim Vučića da im ne preda ni jedan kvadratni centimetar Kosova, i da nastavi sa sadanjom politikom. Nema potrebe da uri, ulazak u EU ne treba da se plaća Kosovom, i borba će biti teka. Druga stvar koju moram da pomenem su zaista neverovatne takse od sto odsto na srpsku robu koje su uveli Albanci. Mislim da su tim potezom oni sami sebi pucali u noge. Ali moguće je pobediti i naoko sitnim potezima. Na primer, ja da sam političar prvi korak koji bi preduzeo je ukidanje rominga na Kosovu. Srbi koji ive u enklavama, na primer u trpcu i u Gračanici nemaju slobodu da zovu svoje prijatelje i rodbinu u ostatku Srbije. Ako bi političari to ukinuli, to bi bio odličan prvi korak.
Vi se takođe beskompromisno borite za istinu o osiromaenom uranijumu. Da li postoje neki konkretni potezi na tom polju?
- Advokat Srđan Aleksić je prikupio podatke o gotovo pet stotina ljudi koji su umrli od raka. Voleo bih da se sprovede neko međunarodno istraivanje i da se posle pokrene tuba protiv Zapada zbog toga, ali potrebne su nam finansije i politička pozadina. Za sada je to privatna tuba, a nama treba cela Vlada Republike Srbije da nas podri.
Sada da pređemo na malo globalnije teme. ta mislite o migrantskoj krizi u Evropi?
- Ja imam dosta naivnih prijatelja ovde u Srbiji koji iz hrićanskih pobuda ele da pomognu migrantima, i ja to zaista ne razumem. Dosta migranata je prelazilo preko Srbije, i moji prijatelji su pomagali jednom Avganistancu koji se navodno zvao Abu Murad. On je rekao srpskoj policiji da je rođen 1997. godine, a moji prijatelji odavde su mu pomogli da nastavi svoj put dalje preko Hrvatske. Posle je doao na sever Norveke preko Rusije, i tamo je aplicirao za politički azil. Prolog jula on je otiao u jednu prodavnicu, gde je norvekom dečaku od 17 godina maltene odsekao glavu. Sekao ga je od uva do uva. Rana je bila dugačka 17 cm, a duboka 5 cm. On je znao da je izuzetno lako da vas norveki sud proglasi ludim, i da na osnovu toga dobijete manju kaznu. I naravno, na dragi norveki sud ga je smestio u jednu odličnu mentalnu ustanovu, gde ima sjajne uslove. to se tiče migracija ja se sto odsto slaem sa Orbanom i Salvinijem, koji brane hrićansku Evropu. Postoji priča u Bibliji o dobrom Samarićaninu, koji pomae ranjenom čoveku kog je naao u jarku. Ali ključ te priče je da ga on nije odveo u svoju zemlju, Samariju, već je otiao sa njim u Judeju i tamo je platio za bolnicu i smetaj. Nije reenje da pravimo novu muslimansku kulturu u Evropi koja će unitavati tradicionalnu domaću kulturu. To je jedan od glavnih razloga zato sam ovde. Mi u zapadnoj Evropi smo izgubili nau kultutu i identitet, a vi Srbi to jo uvek imate. Ne znam da li smo već preli Rubikon, i da li su neke evropske zemlje već prele tačku bez povratka. vedska na primer, je potpuno izgubila nacionalni identitet, u Francuskoj je maltene građanski rat... Zapadna Evropa je u velikim problemima. Bore se ljudi da se svi probudimo, postoje i nacionalni lideri, ali je moda ipak za mene najsigurnije da budem ovde u Srbiji.
ta mislite o Rusiji i Putinu?
- Putin nikada nije bio inicijator agresija kao NATO. Zapad je Rusiji uveo sankcije posle Krima, i stalno optuuje Putina, ali ono to smo mi uradili na Kosmetu je mnogo, mnogo gore. Dok smo mi politiku sprovodili silom, na Krimu je odran referendum i narod je napravio jasan izbor. Za sve to Rusija danas radi - moram da kaem: "Svaka čast Vladimire Putinu!" Jasno se vidi da sankcije protiv Rusije nisu uspele. Oni prave svoju ekonomiju, i situacija je tamo mnogo, mnogo bolja. Vie im ne trebaju francuski sirevi i ampanjac, sami prave sve proizvode. To je drugačiji ekonomski sistem, i Rusi su stvarno naučili mnogo iz krize 2008. godine - neće vie da se zaduuju. Njihova ekonomija je sve jača i jača, i ja se nadam da i Srbija moe da se vie osloni na Rusiju, pogotovo kao na trgovačkog partnera. Već sam rekao, morate da teite da budete most između Evropske unije i Istoka. Međutim i u Rusiji ima problema, od kojih je verovatno najveći broj abortusa, slično kao i u Srbiji. Između 100.000 i 150.000 dece bude ubijeno, i to je velika sramota. Sa druge strane primećujem da i Srbi i Rusi sve vie trae Boga i vraćaju se veri, i to je dobra vest. Snano verujem da će odnos između Srba i Rusa biti jači. Amerikanci se stalno ale i optuuju Ruse da su im se meali u izbore, ali ja moram da pitam, pa koliko su se puta Zapadnjaci meali u stvari drugih drava. Amerikanci imaju svoje organizacije poput "National endowment for democracy" preko kojih su upravo i vrili takve stvari. Sa druge strane, Rusi se ne meaju toliko u međunarodne poslove. Nedavno, kada je Putin doao u Beograd, ja sam priredio dobrodolicu za njega, i iskreno se nadam da ću ga jednom upoznati. Da sam na njegovom mestu takođe bih Srbiji dao S-400. Njihovo oruje je među najjačim na svetu, i da je Srbija imala S-300 krajem devedesetih bombardovanje se ne bi ni dogodilo.
Cela Srbija je videla nepravdu koja vam je pričinjena nedavno u Zagrebu, ali i va pametan i otar odgovor. ta se tačno desilo na Maksimiru?
- Meni su Hrvati zabranili ulazak na utakmicu na Maksimiru. Hrvatski list Indeks je pravio priču o meni pre utakmice, u julu, gde su pisali o mojim stavovima po pitanju Jasenovca i Oluje, zbog čega je naknadno bilo dosta pretnji protiv mene. Krajem avgusta sam reio da idem na utakmicu Dinamo Zagreb-Rozenborg, da podrim moj norveki tim. Autobusom sam stigao u Zagreb na dan utakmice, 21. avgusta. Obavestio sam policiju i moj klub da stiem u 13 časova. Hrvatska policija naravno nije dola da me zatiti, i ja sam ostao potpuno sam u Zagrebu. Potom sam otiao do redakcije Indeksa, i traio sam da pričam sa sportskim novinarima. Od njih sam zahtevao da mi kau gde su najopasniji i najjači navijači, i rečeno mi je da su najopasniji huligani na Maksimiru. Otiao sam tamo u njihov kafić, da bi im pokazao da ih se ne plaim, ali i da nemam loe namere. I nije bilo nikakvog problema. Pravi problem je nastao sa hrvatskom policijom i samim klubom Dinamo Zagreb. Oni su bukvalno nastavili političku odluku da mi zabrane ulazak na stadion. Bilo je samo 12 norvekih navijača, koji su prisustvovali utakmici, a ja sam ostao sam da lutam Zagrebom, iako mi je glava maltene bila ucenjena. Zbog toga sam se i obratio UEFA, i oni moraju da objasne NK Dinamo Zagreb i hrvatskoj policiji da nije dobro da se tako meaju sport i politika. Ispred stadiona sam napravio lajv video, u kome sam rekao da je Hrvatska u sutini ustaka zemlja. Naravno, nisam to objavio odmah, već po povratku u Beograd, ja ipak volim svoj ivot. Druga stvar je Jasenovac, vidite ta su oni radili u Drugom svetskom ratu. Njima su sada te ustae junaci.
(srbijadanas.com)
Kristijan Ka je uradio neto to nijedan od naih neprijatelja nije uradio. Zatraio je oprotaj od srpskog naroda
Kristijan Ka je uradio neto to nijedan od naih neprijatelja nije uradio. Zatraio je oprotaj od srpskog naroda. Doao je kao okupator 2000. godine na Kosmet, a sada ivi ivotom "običnog" Srbina na Novom Beogradu. I neumorno se bori za srpske interese. Bio je očevidac najuasnijih albanskih zločina na Kosovu, i to ga je potpuno promenilo kao čoveka. Reio je da se svim srcem posveti Srbiji, srpskom narodu, ali i pravdi u irem smislu.
Sa njim smo razgovarali u njegovom stanu na Novom Beogradu. Vojnički čist i uređen, u dnevnoj sobi se nalazi prava biblioteka. Sam pogled na policu sa knjigama pokazuje koliko gospodinu Kau znače tradicionalne i hrićanske vrednosti, za koje se bori svim silama.
Kada ste doli u Srbiju, i koliko dugo ivite ovde?
- Prvi put sam doao u Srbiju, na Kosmet, 12. januara 2000. godine kao major norveke vojske. U to vreme, kad sam doao u junu pokrajinu, u potpunosti sam bio globalista. Imao sam poverenje i u EU, u NATO i sve te antidemokratske organizacije. Preselio sam se u Srbiju 2004. godine, a 2007. sam se vratio u Norveku. Ponovo sam otiao u Norveku 2015. godine da se bavim politikom. I tamo sam počeo da se osećam kao riba na suvom. Shvatio sam da je ovde, u Srbiji, moja prava kuća, ovde je moj kraj - Novi Beograd.
ta cenite i volite kod Srba, a ta smatrate da su negativne osobine naeg naroda, ako ih ima?
- Najvie mi se sviđa dua vaeg naroda i to kako se druite. Prijatelji koje sam stekao ovde su prijatelji za ivot, i ja zaista osećam da su Srbi moji braća i sestre. Mi u Norvekoj i uopte ljudi na Zapadu su izgubili tradicionalne vrednosti. Ja verujem da Srbi mogu da spasu te hrićanske i tradicionalne vrednosti koje gube na značaju u celoj Evropi. Naravno, i ovde postoje mnoge stvari koje mogu da se poprave, ali vi imate ansu za pravu pobedu. Mnogi Srbi smatraju da su zapali u krizu, i nekima je teko da obezbede sebi egzistenciju. Ali, sa druge strane, ja smatram da će cela EU i ekonomski sistem na kom se bazira Zapad da propadne vrlo brzo. I onda će se pokazati da su Srbi mnogo bolje spremni za teka vremena nego Zapadnjaci.
ta vai prijatelji i rodbina misle o vaoj ljubavi prema Srbima?
- Moje bive kolege, vojnici i oficiri, razumeju moju ljubav za vau zemlju i narod u potpunosti. Neki prijatelji koji su u vojnoj obavetajnoj slubi me prate. Teko je to, znate, ljudi to ne smeju da pokau u javnosti, zato to će dovesti svoju karijeru u opasnost. Morate da shvatite da je Norveka najlojalnija NATO zemlja u svetu. Mi smo zemlja članica od samog nastanka alijanse, i učestvovali smo u agresiji na vau zemlju 1999. godine. Norveka ambasada u Beogradu radi naporno svaki dan da Srbija postane deo NATO-a i Evropske unije, to je posebno zanimljivo zato to smo mi dva puta na referendumu odbili da uđemo u EU. Ja se nadam da se to neće desiti, i da će Srbi uspeti da odbrane svoju nacionalnu demokratiju. Nemojte da dozvolite da za vas donose odluke neke birokrate u Briselu. Srbi moda misle da je pun stomak vaniji, ali ako nemate slobodu onda nemate nita. Zato radim i trudim se u svim svojim mogućnostima kako bih pomogao Srbima da shvate anti-demokratsku prirodu NATO pakta, EU i svih drugih globalističkih organizacija.
Kakvo je raspoloenje običnih ljudi u Norvekoj prema Srbima, da li znaju dovoljno o naoj skorijoj istoriji?
- Obični Norveani samo gledaju svoj interes, kao između ostalog i svi drugi narodi. Preplavljeni su rijaliti programima, imaju dobar standard i ne razmiljaju o Balkanu i o svetskoj politici uopte. Mi nemamo političku debatu u Norvekoj, i običan narod tamo se slae da je NATO potreban, ali su protiv EU. O Srbima nemaju neko jako miljenje, ali polako počinju da shvataju srpsko stanovite kada im se objasni ta je sve NATO radio protiv Srbije.
Čime ste se bavili pre dolaska u Srbiju, da li ste tada znali neto o naoj zemlji?
- Uvek sam imao interesovanje za svetsku politiku i za geopolitiku. Od 1994. do 1997. godine sam studirao novinarstvo u Americi, i u fokusu mog interesovanja je bio Bliski istok, Izrael i arapski svet. Nisam mnogo razmiljao o Balkanu i svemu to se u to vreme deavalo ovde. Tada nisam u velikoj meri bio svestan rata u Bosni i akcije "Oluja", ali danas znam mnogo vie od običnih ljudi o stradanju Srba u Bosni i Hrvatskoj. A o Kosovu znam toliko da mogu da uđem u debatu sa bilo kime.
Pomenuli ste da se niste mnogo interesovali za Srbiju pre dolaska ovde, ali i da ste bili ostraćeni globalista. Da li to svedoči o uspehu propagande na Zapadu?
- Na neki način da, na neki način ne. Pre mog dolaska znao sam neke osnovne stvari o Balkanu, na primer bio sam svestan koliko je moćna albanska mafija, i znao sam za njihovu razgranatu mreu trgovine drogom. Nisam toliko bio negativno nastrojen protiv Srba, koliko sam se nosio milju da mi sa Zapada moemo da naučimo vas "balkanske varvare" o slobodi govora, ljudskim pravima demokratiji... Ali ako vi osuđujući uprete prstom u nekoga, na vas će biti uprta tri prsta.
Kako ste stupili u Kfor?
- Cela priča počinje mojim učestvovanjem na velikim NATO vebama, "Borbeni Grifon" ("Battle Griffin") u februaru i martu 1999. godine. Bio sam posluilac na minobacaču, ali i pored toga to nisam imao pojma ta je minobacač pozvan sam na vebu... Nadređeni su pregledali moje papire i dokumenta, videli su da sam novinar i da sam radio u Asoiejted presu, i tada su odlučili da ja radim u novinarskoj slubi na toj vebi. To je bilo samo nekoliko nedelja pre početka agresije na vau zemlju. Na dan početka NATO bombardovanja sam jo uvek bio u AP kao novinar. Kada sam čuo za početak akcije bio sam izuzetno uzbuđen, eleo sam da pokaemo svetu kakvo oruje imamo, savremenu tehnologiju i kako su precizni nai napadi. Ja sam tada bio ubeđen da imamo sjajne bombe koje ubijaju samo loe ljude. Posle toga sam poslat u međunarodni tab za novinare pri Kforu. Aplicirao sam za posao tamo, i doao sam na Kosmet u januaru 2000. godine.
Kakva su vaa iskustva po dolasku na Kosovo, kakav je bio prvi utisak?
- Kada smo stigli na Kosovo bili smo kraljevi. Albanci su nas oboavali, i ja sam imao odličan ivot tamo. Nosio sam uniformu i pitolj, imao sam dobru hranu, i to se mene tiče nije moglo biti bolje. Ali, da sam tada znao ono to znam danas, nikada ne bih bio tamo. Sa druge strane, na neki način sam srećan to sam bio tamo. Znam ta se stvarno deavalo i to mi je dalo pravu sliku svega. Da nisam bio na Kosovu tada, ne bih bio ni ovde sada. Ne bih naučio jezik ni upoznao sve divne ljude koje poznajem.
Kako i kada je dolo do te velike promene u vama?
- Datum je bio 16. februar 2005. godine. Dan je počeo sasvim normalno, ja sam bio u selu Merdare sa svojom jedinicom. U jednom trenutku smo dobili poziv da se desio veliki teroristički napad na Srbe. Albanski terorista Fljorim Ejupi je u zasedi čekao sa svojom ekipom nailazak autobusa Ni ekspresa. Vozači autobusa su u trenutku eksplozije čekali da ih sprovedu vozila vedskog Kfora. U eksploziji je poginulo 12 ljudi. Vozač, kondukter, mali Danilo od 2 godine, i mnogi drugi... Doao sam na mesto zločina posle sat i po vremena. Ni dan danas ne mogu da zaboravim miris sprenih tela i gume. Sve to me je nateralo na razmiljanje. Pitao sam sam sebe: "ta je bre ovo?". Kasnije sam otkrio i dao dokaze za činjenicu da Fljorim Ejupi nije bio samo običan albanski terorista. On je radio direktno za Amerikance, i od juna 1999. do maja 2001. godine Ejupi je bio deo ekipe koju je obučavala upravo CIA. Ja sam i dalje u kontaktu sa efom istraivačem UNMIKA, Kanađaninom Doom Mekalisterom, koji je besan na Amerikance zato to su unitili njegovu istragu. Ejupi je pobegao u Bondstil u utom zatvorskom dresu, a danas se zna da je on bio terorista UČPB (Oslobodilačka vojska Preeva, Bujanovca i Medveđe - OVPBM). Teroristi su nastojali da destabilizuju tadanju SRJ iz demilitarizovane zone koju smo mi uspostavili, a u koju nisu smeli da uđu ni policija ni Vojska Jugoslavije.
ta se desilo posle tog jezivog iskustva, kako je dalje tekla vaa promena?
- Posle svega toga je počeo rat u Iraku. Sluao sam Kolina Pauela u SB UN kada je pričao o Sadamovom oruju za masovno unitenje i verovao sam mu. Ali posle invazije nisu pronali nikakvo oruje u Iraku, i tada sam počeo da sumnjam u sve to pričaju. Posle 11 septembra počela je promena cele paradigme. Ko je izvrio napad na Kule bliznakinje i zato? Ne verujem uopte da su devetnaest "terorista" sami mogli to da izvedu. Pa onda imamo i pitanje Zgrade 7, Saudijce koji su dobili vize u konzulatu... Sve to me vodi do zaključka da je vojno-industrijski kompleks zahtevao jo ratova. Jednostavno, Hladni rat se zavrio i postojala je mogućnost da ostanu bez novca. Koliko triliona dolara smo dali za bezbednost i odbranu posle 11. septembra. I to samo zato da bi vojno-industrijski kompleks imao izgovore da izaziva nove ratove. Ja sam bivi NATO ratni hukač, a sada sam postao ratnik Srbije. Moje buđenje i shvatanje o svemu tome nije dolo do 2011. godine. Tada sam počeo da razmiljam ko je bio iza kulisa. Te godine sam u Beogradu radio priču o sestrama Maslovarić iz Istoka na Kosmetu. One su aplicirale za azil u Norvekoj, ali su odbijene. Kada sam doao kući posle razgovora sa sestrama, plakao sam kao kia dva dana. Neki bi rekli je da je to bila reakcija poput post-traumatskog stresnog sindroma, ali ja mislim da nije. Iskreno verujem da je Hrist doao do mene i rekao: "Sada je vreme za tebe". Posle tog iskustva sam javno, na programu RTS-a zatraio oprotaj od srpskog naroda, i to ću nastaviti da radim do kraja ivota. Sada sam doao u novu fazu, i ovo vidim kao svoj novi početak. Ohrabrenje.com. Svakodnevno dobijam ohrabrenje od Srba, i kada mi se zahvale za to to radim ja osećam da sve ima neku svrhu. Prvi cilj mog rada je da ohrabrim Srbe da iskreno veruju u Isusa Hrista koji je razapet i koji je vaskrsao. Drugi cilj mog delovanja i ohrabrivanja Srba je politički. Hoću da ohrabrim Srbe da ne idu u NATO i EU, već da moraju da čuvaju Kosovo i Metohiju. Srbija ima sve mogućnosti za ekonomski razvoj, na primer SSP za ekonomske veze sa EU. Ali ja mislim da ne treba da prihvatate pogubne evropske vrednosti, koje su u suprotnosti sa tradicionalnim. Trebate biti otvoreni ka svetu, ali nemojte da prihvatate antidemokratski sistem. Teite ka tome da budete most između Zapada i Rusije, i da imate otvorene veze sa Kinom. I jo jedna stvar kojoj teim u svom radu je poslovno ohrabrenje. Hoću da ohrabrim Srbe da imaju vie poverenja u svoje, domaće proizvode i u sopstvene mogućnosti. Morate sami da stvarate svoju budućnost!
Kako vidite budućnost takozvane drave Kosovo, na koji način treba nastaviti borbu za junu pokrajinu?
- Ja sam već u jednom intervjuu apelovao na Vučića da me poalje kao ambasadora u Norveku, i da na taj način pokrenemo debatu tamo. Da pojačamo priču o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova. Ali postoje i druge mogućnosti. Verovatno će biti kriza nove vlade u Italiji i postoji ansa da Salvini bude premijer Italije. To bi bilo sjajno, pogotovo to raste mogućnost da on povuče priznanje tzv. Kosova. Moramo da se nadamo. Tramp me je razočarao, pogotovo zato to je nastavio rat u Avganistanu i Siriji, ali ćemo videti ta će da se desi ako dobije drugi mandat. Ja bih voleo da on zatvori Bondstil, povuče vojsku sa Kosova i postavi iste te trupe da brane granicu sa Meksikom. Neka brinu za svoju bezbednost. Bez rasprave, Kosovo je danas oblast koja je potpuno disfunkcionalna. Ljudi tamo su očajni, i oni se bore da naprave neki svoj nacionalni identitet. Ali ako neka evropska zemlja rei da napravi prvi korak i povuče priznanje Kosova, tada Srbija ima nove karte na stolu. elim da ohrabrim Vučića da im ne preda ni jedan kvadratni centimetar Kosova, i da nastavi sa sadanjom politikom. Nema potrebe da uri, ulazak u EU ne treba da se plaća Kosovom, i borba će biti teka. Druga stvar koju moram da pomenem su zaista neverovatne takse od sto odsto na srpsku robu koje su uveli Albanci. Mislim da su tim potezom oni sami sebi pucali u noge. Ali moguće je pobediti i naoko sitnim potezima. Na primer, ja da sam političar prvi korak koji bi preduzeo je ukidanje rominga na Kosovu. Srbi koji ive u enklavama, na primer u trpcu i u Gračanici nemaju slobodu da zovu svoje prijatelje i rodbinu u ostatku Srbije. Ako bi političari to ukinuli, to bi bio odličan prvi korak.
Vi se takođe beskompromisno borite za istinu o osiromaenom uranijumu. Da li postoje neki konkretni potezi na tom polju?
- Advokat Srđan Aleksić je prikupio podatke o gotovo pet stotina ljudi koji su umrli od raka. Voleo bih da se sprovede neko međunarodno istraivanje i da se posle pokrene tuba protiv Zapada zbog toga, ali potrebne su nam finansije i politička pozadina. Za sada je to privatna tuba, a nama treba cela Vlada Republike Srbije da nas podri.
Sada da pređemo na malo globalnije teme. ta mislite o migrantskoj krizi u Evropi?
- Ja imam dosta naivnih prijatelja ovde u Srbiji koji iz hrićanskih pobuda ele da pomognu migrantima, i ja to zaista ne razumem. Dosta migranata je prelazilo preko Srbije, i moji prijatelji su pomagali jednom Avganistancu koji se navodno zvao Abu Murad. On je rekao srpskoj policiji da je rođen 1997. godine, a moji prijatelji odavde su mu pomogli da nastavi svoj put dalje preko Hrvatske. Posle je doao na sever Norveke preko Rusije, i tamo je aplicirao za politički azil. Prolog jula on je otiao u jednu prodavnicu, gde je norvekom dečaku od 17 godina maltene odsekao glavu. Sekao ga je od uva do uva. Rana je bila dugačka 17 cm, a duboka 5 cm. On je znao da je izuzetno lako da vas norveki sud proglasi ludim, i da na osnovu toga dobijete manju kaznu. I naravno, na dragi norveki sud ga je smestio u jednu odličnu mentalnu ustanovu, gde ima sjajne uslove. to se tiče migracija ja se sto odsto slaem sa Orbanom i Salvinijem, koji brane hrićansku Evropu. Postoji priča u Bibliji o dobrom Samarićaninu, koji pomae ranjenom čoveku kog je naao u jarku. Ali ključ te priče je da ga on nije odveo u svoju zemlju, Samariju, već je otiao sa njim u Judeju i tamo je platio za bolnicu i smetaj. Nije reenje da pravimo novu muslimansku kulturu u Evropi koja će unitavati tradicionalnu domaću kulturu. To je jedan od glavnih razloga zato sam ovde. Mi u zapadnoj Evropi smo izgubili nau kultutu i identitet, a vi Srbi to jo uvek imate. Ne znam da li smo već preli Rubikon, i da li su neke evropske zemlje već prele tačku bez povratka. vedska na primer, je potpuno izgubila nacionalni identitet, u Francuskoj je maltene građanski rat... Zapadna Evropa je u velikim problemima. Bore se ljudi da se svi probudimo, postoje i nacionalni lideri, ali je moda ipak za mene najsigurnije da budem ovde u Srbiji.
ta mislite o Rusiji i Putinu?
- Putin nikada nije bio inicijator agresija kao NATO. Zapad je Rusiji uveo sankcije posle Krima, i stalno optuuje Putina, ali ono to smo mi uradili na Kosmetu je mnogo, mnogo gore. Dok smo mi politiku sprovodili silom, na Krimu je odran referendum i narod je napravio jasan izbor. Za sve to Rusija danas radi - moram da kaem: "Svaka čast Vladimire Putinu!" Jasno se vidi da sankcije protiv Rusije nisu uspele. Oni prave svoju ekonomiju, i situacija je tamo mnogo, mnogo bolja. Vie im ne trebaju francuski sirevi i ampanjac, sami prave sve proizvode. To je drugačiji ekonomski sistem, i Rusi su stvarno naučili mnogo iz krize 2008. godine - neće vie da se zaduuju. Njihova ekonomija je sve jača i jača, i ja se nadam da i Srbija moe da se vie osloni na Rusiju, pogotovo kao na trgovačkog partnera. Već sam rekao, morate da teite da budete most između Evropske unije i Istoka. Međutim i u Rusiji ima problema, od kojih je verovatno najveći broj abortusa, slično kao i u Srbiji. Između 100.000 i 150.000 dece bude ubijeno, i to je velika sramota. Sa druge strane primećujem da i Srbi i Rusi sve vie trae Boga i vraćaju se veri, i to je dobra vest. Snano verujem da će odnos između Srba i Rusa biti jači. Amerikanci se stalno ale i optuuju Ruse da su im se meali u izbore, ali ja moram da pitam, pa koliko su se puta Zapadnjaci meali u stvari drugih drava. Amerikanci imaju svoje organizacije poput "National endowment for democracy" preko kojih su upravo i vrili takve stvari. Sa druge strane, Rusi se ne meaju toliko u međunarodne poslove. Nedavno, kada je Putin doao u Beograd, ja sam priredio dobrodolicu za njega, i iskreno se nadam da ću ga jednom upoznati. Da sam na njegovom mestu takođe bih Srbiji dao S-400. Njihovo oruje je među najjačim na svetu, i da je Srbija imala S-300 krajem devedesetih bombardovanje se ne bi ni dogodilo.
Cela Srbija je videla nepravdu koja vam je pričinjena nedavno u Zagrebu, ali i va pametan i otar odgovor. ta se tačno desilo na Maksimiru?
- Meni su Hrvati zabranili ulazak na utakmicu na Maksimiru. Hrvatski list Indeks je pravio priču o meni pre utakmice, u julu, gde su pisali o mojim stavovima po pitanju Jasenovca i Oluje, zbog čega je naknadno bilo dosta pretnji protiv mene. Krajem avgusta sam reio da idem na utakmicu Dinamo Zagreb-Rozenborg, da podrim moj norveki tim. Autobusom sam stigao u Zagreb na dan utakmice, 21. avgusta. Obavestio sam policiju i moj klub da stiem u 13 časova. Hrvatska policija naravno nije dola da me zatiti, i ja sam ostao potpuno sam u Zagrebu. Potom sam otiao do redakcije Indeksa, i traio sam da pričam sa sportskim novinarima. Od njih sam zahtevao da mi kau gde su najopasniji i najjači navijači, i rečeno mi je da su najopasniji huligani na Maksimiru. Otiao sam tamo u njihov kafić, da bi im pokazao da ih se ne plaim, ali i da nemam loe namere. I nije bilo nikakvog problema. Pravi problem je nastao sa hrvatskom policijom i samim klubom Dinamo Zagreb. Oni su bukvalno nastavili političku odluku da mi zabrane ulazak na stadion. Bilo je samo 12 norvekih navijača, koji su prisustvovali utakmici, a ja sam ostao sam da lutam Zagrebom, iako mi je glava maltene bila ucenjena. Zbog toga sam se i obratio UEFA, i oni moraju da objasne NK Dinamo Zagreb i hrvatskoj policiji da nije dobro da se tako meaju sport i politika. Ispred stadiona sam napravio lajv video, u kome sam rekao da je Hrvatska u sutini ustaka zemlja. Naravno, nisam to objavio odmah, već po povratku u Beograd, ja ipak volim svoj ivot. Druga stvar je Jasenovac, vidite ta su oni radili u Drugom svetskom ratu. Njima su sada te ustae junaci.
(srbijadanas.com)