kosovka2
08-07-2021, 11:08 PM
Grci saznali ISTINU o zločinačkoj Oluji!
SATANIZACIJA SRBA MORA DA STANE! Grci saznali ISTINU o zločinačkoj Oluji!
Ambasador Srbije u Grčkoj Duan Spasojević objavio tekst u najtiranijem grčkom listu Efimerida ton sintakton o etničkom čićenju Srba iz Krajine tokom hrvatske vojno-policijske akcije Oluja
Prevod teksta Duana Spasojevića objavljenog pod naslovom Da li postoje prihvatljivi zločini? prenosimo u celini:
Poslednjih 26 godina, svaki 4. avgust donosi nova slavlja sa hrvatske i nove rane i patnje na srpskoj strani. Tog dana, Hrvatska slavi dan oslobođenja, dok se srpski narod sa tugom seća svojih domova iz kojih je proteran, oplakuje svoje mrtve i gleda u nebo traeći pravdu.
Vojno-policijska akcija Oluja okončala je građanski rat na prostoru dananje Hrvatske, ali je bez doma i uspomena ostavila preko 220 hiljada nedunih srpskih civila. Tog dana, gotovo 200 hiljada pripadnika hrvatskih oruanih snaga napalo je zatićenu zonu UN, poznatu pod nazivom Republika Srpska Krajina, u kojoj je bilo oko 30 hiljada srpskih boraca. Nakon neravnopravne borbe koja je trajala nekoliko dana, srpski narod, koji je vekovima iveo na tom prostoru, formirao je nepreglednu kolonu beeći prema Republici Srpskoj i dalje prema Srbiji. Preko 220 hiljada civila napustilo je svoje domove u najvećem etničkom čićenju koje se odigralo na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Vie od dve hiljade civila je ubijeno, a veliki broj se i dalje vodi kao nestalo. Takozvane vrtne jame, grobnice u koje su bacana tela ubijenih civila, koje se nalaze svuda kuda je prola hrvatska vojska, nikada nisu istraene.
Bilans ove akcije je poraavajući. Pripadnici srpskog naroda, koji su činili preko 12 odsto populacije Hrvatske, svedeni su na 2 odsto. Srpska sela su spaljena, imovina opljačkana, a uniteno je i 80 pravoslavnih crkava. Sve je učinjeno u skladu sa jezivim konceptom Mile Budaka, jednog od ideologa nacističkog, ustakog pokreta, prema kome srpsko pitanje u Hrvatskoj treba reiti tako to će se jedna trećina pobiti, jedna trećina iseliti, a jedna trećina pokrstiti (u katoličanstvo).
Ovih dana u Hrvatskoj, članici EU i NATO, vlada atmosfera slavlja i veličanja progona. Prisutna je koreografija po zlu zapamćena iz Drugog svetskog rata, kada je na prostorima Hrvatske postojao i jedini logor u Evropi za decu, većinom srpsku. Nad kostima preko pola miliona ubijenih u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, ponovo se vijore barjaci onih koji su izmislili srbosek, posebnu spravu za ubijanje pravoslavnih Srba.
Sa druge strane, glas prognanih Srba se ne čuje. Za zločine tokom Oluje, zapovednici hrvatske vojske su prvo bili osuđeni u Hagu, ali su drugostepeno, na voleban način i preglasavanjem u sudskom veću, pravosnano oslobođeni. Hrvatska je članica EU, a mnogima u Evropi ne smeta činjenica da irom te zemlje i dalje lee nesahranjene kosti iz Drugog svetskog rata i iz Oluje. Zanemarivanjem navedenog, nameće se pitanje da li je prihvatljivo nepostojanje povratka prognanih, kao i nereavanje pitanja privatne imovine Srba, iako je privatna svojina temelj dananje Evrope. muri se na nacističke simbole, a na paradu kojom se slavi progon civila, kao uvaeni i rado viđeni gosti dolaze predstavnici sistema utemeljenog na antifaizmu.
Srbija danas nikome ne nameće ta treba da radi i ta treba da slavi, već samo trai od civilizovanog sveta da iskae potovanje prema rtvama. Apelujemo na nae komije da ne slave i ne likuju nad prognanim ljudima, nad pobijenim starcima i decom. Mir u regionu se ne gradi sipanjem soli na ivu ranu, u ovom slučaju ivu ranu srpskog naroda. Iz tog razloga, 5. avgusta Srbija i Republika Srpska obeleavaju Dan sećanja na prognane. Dan u kojem svi saginjemo glavu pred sudbinama onih koji su, po drugi put u 20 veku, bili prinuđeni da bee sa svojih ognjita da bi spasili goli ivot. Srbija i Republika Srpska danas glasno trae pravdu, trae ljudskost, trae ono na čemu počiva Evropa potovanje osnovnih ljudskih prava. Pravo na pravdu. Pravo na ivot na svojoj zemlji. Pravo na uivanje svoje imovine, pravo na svoj jezik i upotrebu svog pisma. Pravo da se krtavamo, venčavamo i sahranjujemo u pravoslavnim crkvama, u selima gde smo oduvek iveli. Potujući tuđe rtve, traeći pravdu za svoje stradale, Srbija je danas jedina zemlja bive Jugoslavije koja iskreno radi na pomirenju u regionu, pomirenju zasnovanom pre svega na opredeljenju da sve rtve zasluuju pijetet.
dgovor na pitanje iz prve rečenice ovog teksta je da. Dovoljno je samo da jedan narod satanizujete, kao to je to bio slučaj sa srpskim narodom početkom poslednje decenije prolog veka i onda je dozvoljeno sve. Ubijanje, progon, etničko čićenje. Onda ni rečenica trebamo naneti takve udarce da Srbi praktično nestanu, koju je u pripremi Oluje izgovorio tadanji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, nije dovoljna da izazove bar moralnu osudu civilizovanog sveta. Kada jedan narod satanizujete, onda ni ulice nazvane po nacističkim herojima, poput Mile Budaka i Andrije Artukovića, nisu smetnja u jednoj članici EU.
Nedavno je osvanula vest da će na hrvatskoj evrokovanici biti lik jednog Srbina, sina srpskog pravoslavnog svetenika, Nikole Tesle, koji je rođen na teritoriji dananje Hrvatske. Prećutkuje se da je porodica slavnog naučnika masakrirana u Drugom svetskom ratu od strane hrvatskih ustaa, a da je spomenik u njegovom rodnom selu, Smiljanu, dignut u vazduh na početku sukoba u Hrvatskoj 1992. godine, jer je njegovo srpstvo smetalo onima koji ga danas sa ponosom stavljaju na evrovalutu.
Preuzeto sa;https://informer.rs
SATANIZACIJA SRBA MORA DA STANE! Grci saznali ISTINU o zločinačkoj Oluji!
Ambasador Srbije u Grčkoj Duan Spasojević objavio tekst u najtiranijem grčkom listu Efimerida ton sintakton o etničkom čićenju Srba iz Krajine tokom hrvatske vojno-policijske akcije Oluja
Prevod teksta Duana Spasojevića objavljenog pod naslovom Da li postoje prihvatljivi zločini? prenosimo u celini:
Poslednjih 26 godina, svaki 4. avgust donosi nova slavlja sa hrvatske i nove rane i patnje na srpskoj strani. Tog dana, Hrvatska slavi dan oslobođenja, dok se srpski narod sa tugom seća svojih domova iz kojih je proteran, oplakuje svoje mrtve i gleda u nebo traeći pravdu.
Vojno-policijska akcija Oluja okončala je građanski rat na prostoru dananje Hrvatske, ali je bez doma i uspomena ostavila preko 220 hiljada nedunih srpskih civila. Tog dana, gotovo 200 hiljada pripadnika hrvatskih oruanih snaga napalo je zatićenu zonu UN, poznatu pod nazivom Republika Srpska Krajina, u kojoj je bilo oko 30 hiljada srpskih boraca. Nakon neravnopravne borbe koja je trajala nekoliko dana, srpski narod, koji je vekovima iveo na tom prostoru, formirao je nepreglednu kolonu beeći prema Republici Srpskoj i dalje prema Srbiji. Preko 220 hiljada civila napustilo je svoje domove u najvećem etničkom čićenju koje se odigralo na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Vie od dve hiljade civila je ubijeno, a veliki broj se i dalje vodi kao nestalo. Takozvane vrtne jame, grobnice u koje su bacana tela ubijenih civila, koje se nalaze svuda kuda je prola hrvatska vojska, nikada nisu istraene.
Bilans ove akcije je poraavajući. Pripadnici srpskog naroda, koji su činili preko 12 odsto populacije Hrvatske, svedeni su na 2 odsto. Srpska sela su spaljena, imovina opljačkana, a uniteno je i 80 pravoslavnih crkava. Sve je učinjeno u skladu sa jezivim konceptom Mile Budaka, jednog od ideologa nacističkog, ustakog pokreta, prema kome srpsko pitanje u Hrvatskoj treba reiti tako to će se jedna trećina pobiti, jedna trećina iseliti, a jedna trećina pokrstiti (u katoličanstvo).
Ovih dana u Hrvatskoj, članici EU i NATO, vlada atmosfera slavlja i veličanja progona. Prisutna je koreografija po zlu zapamćena iz Drugog svetskog rata, kada je na prostorima Hrvatske postojao i jedini logor u Evropi za decu, većinom srpsku. Nad kostima preko pola miliona ubijenih u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, ponovo se vijore barjaci onih koji su izmislili srbosek, posebnu spravu za ubijanje pravoslavnih Srba.
Sa druge strane, glas prognanih Srba se ne čuje. Za zločine tokom Oluje, zapovednici hrvatske vojske su prvo bili osuđeni u Hagu, ali su drugostepeno, na voleban način i preglasavanjem u sudskom veću, pravosnano oslobođeni. Hrvatska je članica EU, a mnogima u Evropi ne smeta činjenica da irom te zemlje i dalje lee nesahranjene kosti iz Drugog svetskog rata i iz Oluje. Zanemarivanjem navedenog, nameće se pitanje da li je prihvatljivo nepostojanje povratka prognanih, kao i nereavanje pitanja privatne imovine Srba, iako je privatna svojina temelj dananje Evrope. muri se na nacističke simbole, a na paradu kojom se slavi progon civila, kao uvaeni i rado viđeni gosti dolaze predstavnici sistema utemeljenog na antifaizmu.
Srbija danas nikome ne nameće ta treba da radi i ta treba da slavi, već samo trai od civilizovanog sveta da iskae potovanje prema rtvama. Apelujemo na nae komije da ne slave i ne likuju nad prognanim ljudima, nad pobijenim starcima i decom. Mir u regionu se ne gradi sipanjem soli na ivu ranu, u ovom slučaju ivu ranu srpskog naroda. Iz tog razloga, 5. avgusta Srbija i Republika Srpska obeleavaju Dan sećanja na prognane. Dan u kojem svi saginjemo glavu pred sudbinama onih koji su, po drugi put u 20 veku, bili prinuđeni da bee sa svojih ognjita da bi spasili goli ivot. Srbija i Republika Srpska danas glasno trae pravdu, trae ljudskost, trae ono na čemu počiva Evropa potovanje osnovnih ljudskih prava. Pravo na pravdu. Pravo na ivot na svojoj zemlji. Pravo na uivanje svoje imovine, pravo na svoj jezik i upotrebu svog pisma. Pravo da se krtavamo, venčavamo i sahranjujemo u pravoslavnim crkvama, u selima gde smo oduvek iveli. Potujući tuđe rtve, traeći pravdu za svoje stradale, Srbija je danas jedina zemlja bive Jugoslavije koja iskreno radi na pomirenju u regionu, pomirenju zasnovanom pre svega na opredeljenju da sve rtve zasluuju pijetet.
dgovor na pitanje iz prve rečenice ovog teksta je da. Dovoljno je samo da jedan narod satanizujete, kao to je to bio slučaj sa srpskim narodom početkom poslednje decenije prolog veka i onda je dozvoljeno sve. Ubijanje, progon, etničko čićenje. Onda ni rečenica trebamo naneti takve udarce da Srbi praktično nestanu, koju je u pripremi Oluje izgovorio tadanji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, nije dovoljna da izazove bar moralnu osudu civilizovanog sveta. Kada jedan narod satanizujete, onda ni ulice nazvane po nacističkim herojima, poput Mile Budaka i Andrije Artukovića, nisu smetnja u jednoj članici EU.
Nedavno je osvanula vest da će na hrvatskoj evrokovanici biti lik jednog Srbina, sina srpskog pravoslavnog svetenika, Nikole Tesle, koji je rođen na teritoriji dananje Hrvatske. Prećutkuje se da je porodica slavnog naučnika masakrirana u Drugom svetskom ratu od strane hrvatskih ustaa, a da je spomenik u njegovom rodnom selu, Smiljanu, dignut u vazduh na početku sukoba u Hrvatskoj 1992. godine, jer je njegovo srpstvo smetalo onima koji ga danas sa ponosom stavljaju na evrovalutu.
Preuzeto sa;https://informer.rs