kosovka2
03-12-2018, 08:30 PM
Dinja daleko zdravija nego to mislite!
Popularni letnji plod sadri zavidnu količinu vitamina A neophodnog za dobar ten i vid, kao i vitamin C. Zajedno ova dva moćna antioksidansa tite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja
Dinja je jedna od namirnica koje su zatitni znak leta i bez kojih ne moemo da zamislimo osveenje tokom toplih dana. Iako se kao i lubenica smatra voćem, dinja je zapravo povrće iz porodice tikvi. Narandasta boja sočnog ploda ukazuje na obilje karotena koji je snaan antioksidans, a njen jedinstveni ukus nailazi na podeljena miljenja onih koji u njemu uivaju i onih kojima je previe egzotičan.
Smatra se da dinja potiče iz Azije, gde je bila poznata jo 1.000 godina pre nove ere, a na nae prostore doneli su je moreplovci iz Afrike. U Bibliji se spominje da su Izraelci, lutajući 40 godina po pustinji nakon odlaska iz Egipta, najvie alili za dinjom. Poznato je i da je čuveni antički lekar Hipokrat, osobama sa loim varenjem savetovao da posle obroka obavezno pojedu kriku dinje prelivenu vinom.
53
kalorije sadri 150 grama dinje
Iako većina preferira sočno meso dinje, među pojedinim narodima June Amerike i Azije najcenjenije su kotice koje se konzumiraju kao grickalice. U svetu se gaji preko 50 sorti dinja, a kod nas su najpopularnije ananas i dinje kantalupe.
Vitamini i minerali
Ova slasna voćka ima zavidnu količinu vitamina A koji je neophodan za dobar ten i vid, kao i vitamin C. Zajedno ova dva moćna antioksidansa tite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Od minerala sadri gvođe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.
Od minerala dinja sadri gvođe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor
Obiluje i antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pruaju zatitu od niza bolesti - od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90 odsto njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrelih letnjih dana.
Semenke, koje su takođe jestive, sadre proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linoleinske kiseline.
Zdravlje očiju
Dinja sadri nutrijente vane za zdravlje očiju - nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u mrenjači koji vodi do takozvane makularne degeneracije, bolesti koja se obično javlja kod starijih osoba.
Hipokrat je osobama sa loim varenjem savetovao da posle obroka pojedu kriku dinje prelivenu vinom
Kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C moe da dovede do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih promena.
Rizik od razvijanja astme nii je kod ljudi koji konzumiraju veće količine beta karotena, odnosno voće poput dinje, bundeve, argarepe, kao i zeleno lisnato povrće. Vitamin C takođe titi od astme, obezbeđuje kiseonik i smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a ovo voće ga sadri u velikim količinama.
Srce i krvni pritisak
Kalijum, kog ima čak 300 miligrama u sto grama dinje, pomae organizmu da se oslobodi vika natrijuma i na taj način sniava krvni pritisak. Naravno, da bi se postigao ovaj efekat, dinju treba jesti redovno.
300 mg
kalijuma ima u 100 g dinje
Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od modanog udara i gubitka miićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju i sprečava nastanak kamena u bubregu.
titi od raka
Dinja je bogat izvor antioksidansa vanih u odbrani zdravih ćelija od otećenja i upala, koje mogu da dovedu do raka. Tako su mnoge studije dole do zaključka da su dinje korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, pluća i raka guterače.
Regulie probavu
Ova voćka spada u lako probavljivu hranu i konzumira se na prazan stomak, a dobar je izbor i za one osetljivog eluca jer sadri enzime.
Od minerala dinja sadri gvođe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor
Biljna vlakna dinje povoljno deluju na čićenje organizma od tetnih materija i predstavljaju pravi recept za lečenje nadutosti stomaka. Takođe, zbog obilja vlakana, i ovo voće sprečava zatvor.
Vitki u struku
Redovno konzumiranje dinje pomae u smanjenju oksidativnog stresa i tako regulie upalne procese koji mogu da dovedu do razvoja artritisa.
Narandasta boja ukazuje na obilje karotena koji je snaan antioksidans
Upale su povezane i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu poremećaja - insulinsku rezistenciju, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka, visok nivo holesterola i povien krvni pritisak.
Istraivanja su pokazala da su ene koje su konzumirale 350 grama voća na dan imale znatno nii rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grođe, lubenicu i banane.
Lepa kosa i koa
Dinje su kao stvorene za lepotu. To je zbog uticaja vitamina A neophodnog za proizvodnju sebuma koji vlai kou i kosu. Ovaj vitamin ujedno titi i od UV zraka, sprečavajući prevremeno starenje koe.
Osim vitamina A, tu je i vitamin C, vaan za izgradnju i odravanje kolagena koji koi i kosi daje elastičnost i strukturu. Za masku protiv bora ispasirajte kriku dinje, nanesite je na lice i vrat, ostavite da deluje 30 minuta, pa isperite mlakom vodom.
Poslastica na tanjiru
Kao vrlo korisna namirnica dinja moe da se jede i na početku obroka, ali sa dodatkom malo soli i bibera da bi bila svarljivija. Pojedini svetski gastronomi preporučuju konzumiranje samo sa biberom, iza čega treba popiti čau dobrog vina. Ali, ovo mogu samo oni koji nemaju osetljiv eludac.
Ipak, najpoznatije hladno predjelo je dinja sa prutom. Odlična je i kao dodatak salati, sa piletinom ili morskim plodovima. Ko voli egzotiku, od dinje moe da pripremi i salsu - sos od kockica dinje u koje je dodat crveni biber, naseckan korijander i ljutika sa nekoliko kapi limuna. Ovako pripremljen umak servira se uz ribu i piletinu sa rotilja.
Popularni letnji plod sadri zavidnu količinu vitamina A neophodnog za dobar ten i vid, kao i vitamin C. Zajedno ova dva moćna antioksidansa tite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja
Dinja je jedna od namirnica koje su zatitni znak leta i bez kojih ne moemo da zamislimo osveenje tokom toplih dana. Iako se kao i lubenica smatra voćem, dinja je zapravo povrće iz porodice tikvi. Narandasta boja sočnog ploda ukazuje na obilje karotena koji je snaan antioksidans, a njen jedinstveni ukus nailazi na podeljena miljenja onih koji u njemu uivaju i onih kojima je previe egzotičan.
Smatra se da dinja potiče iz Azije, gde je bila poznata jo 1.000 godina pre nove ere, a na nae prostore doneli su je moreplovci iz Afrike. U Bibliji se spominje da su Izraelci, lutajući 40 godina po pustinji nakon odlaska iz Egipta, najvie alili za dinjom. Poznato je i da je čuveni antički lekar Hipokrat, osobama sa loim varenjem savetovao da posle obroka obavezno pojedu kriku dinje prelivenu vinom.
53
kalorije sadri 150 grama dinje
Iako većina preferira sočno meso dinje, među pojedinim narodima June Amerike i Azije najcenjenije su kotice koje se konzumiraju kao grickalice. U svetu se gaji preko 50 sorti dinja, a kod nas su najpopularnije ananas i dinje kantalupe.
Vitamini i minerali
Ova slasna voćka ima zavidnu količinu vitamina A koji je neophodan za dobar ten i vid, kao i vitamin C. Zajedno ova dva moćna antioksidansa tite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Od minerala sadri gvođe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.
Od minerala dinja sadri gvođe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor
Obiluje i antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pruaju zatitu od niza bolesti - od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90 odsto njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrelih letnjih dana.
Semenke, koje su takođe jestive, sadre proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linoleinske kiseline.
Zdravlje očiju
Dinja sadri nutrijente vane za zdravlje očiju - nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u mrenjači koji vodi do takozvane makularne degeneracije, bolesti koja se obično javlja kod starijih osoba.
Hipokrat je osobama sa loim varenjem savetovao da posle obroka pojedu kriku dinje prelivenu vinom
Kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C moe da dovede do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih promena.
Rizik od razvijanja astme nii je kod ljudi koji konzumiraju veće količine beta karotena, odnosno voće poput dinje, bundeve, argarepe, kao i zeleno lisnato povrće. Vitamin C takođe titi od astme, obezbeđuje kiseonik i smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a ovo voće ga sadri u velikim količinama.
Srce i krvni pritisak
Kalijum, kog ima čak 300 miligrama u sto grama dinje, pomae organizmu da se oslobodi vika natrijuma i na taj način sniava krvni pritisak. Naravno, da bi se postigao ovaj efekat, dinju treba jesti redovno.
300 mg
kalijuma ima u 100 g dinje
Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od modanog udara i gubitka miićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju i sprečava nastanak kamena u bubregu.
titi od raka
Dinja je bogat izvor antioksidansa vanih u odbrani zdravih ćelija od otećenja i upala, koje mogu da dovedu do raka. Tako su mnoge studije dole do zaključka da su dinje korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, pluća i raka guterače.
Regulie probavu
Ova voćka spada u lako probavljivu hranu i konzumira se na prazan stomak, a dobar je izbor i za one osetljivog eluca jer sadri enzime.
Od minerala dinja sadri gvođe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor
Biljna vlakna dinje povoljno deluju na čićenje organizma od tetnih materija i predstavljaju pravi recept za lečenje nadutosti stomaka. Takođe, zbog obilja vlakana, i ovo voće sprečava zatvor.
Vitki u struku
Redovno konzumiranje dinje pomae u smanjenju oksidativnog stresa i tako regulie upalne procese koji mogu da dovedu do razvoja artritisa.
Narandasta boja ukazuje na obilje karotena koji je snaan antioksidans
Upale su povezane i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu poremećaja - insulinsku rezistenciju, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka, visok nivo holesterola i povien krvni pritisak.
Istraivanja su pokazala da su ene koje su konzumirale 350 grama voća na dan imale znatno nii rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grođe, lubenicu i banane.
Lepa kosa i koa
Dinje su kao stvorene za lepotu. To je zbog uticaja vitamina A neophodnog za proizvodnju sebuma koji vlai kou i kosu. Ovaj vitamin ujedno titi i od UV zraka, sprečavajući prevremeno starenje koe.
Osim vitamina A, tu je i vitamin C, vaan za izgradnju i odravanje kolagena koji koi i kosi daje elastičnost i strukturu. Za masku protiv bora ispasirajte kriku dinje, nanesite je na lice i vrat, ostavite da deluje 30 minuta, pa isperite mlakom vodom.
Poslastica na tanjiru
Kao vrlo korisna namirnica dinja moe da se jede i na početku obroka, ali sa dodatkom malo soli i bibera da bi bila svarljivija. Pojedini svetski gastronomi preporučuju konzumiranje samo sa biberom, iza čega treba popiti čau dobrog vina. Ali, ovo mogu samo oni koji nemaju osetljiv eludac.
Ipak, najpoznatije hladno predjelo je dinja sa prutom. Odlična je i kao dodatak salati, sa piletinom ili morskim plodovima. Ko voli egzotiku, od dinje moe da pripremi i salsu - sos od kockica dinje u koje je dodat crveni biber, naseckan korijander i ljutika sa nekoliko kapi limuna. Ovako pripremljen umak servira se uz ribu i piletinu sa rotilja.