kosovka2
10-02-2017, 08:46 PM
Evo kako je o Srbima govorio predsednik SAD Vudro Vilson
Gotovo nestvarno danas, skoro 100 godina posle ovih događaja, zvuče reči predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio američkom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i njihovim nedaćama.
Te 1918. godine Prvi svetski rat u Evropi je i dalje plamteo. Posle vie godina ustezanja i protivljenja javnosti, 1917. u rat su konačno ule i Sjedinjene Američke Drave, sa odmornom i sveom vojskom, dobro opremljenom i spremnom.
Srpska vojska, ili ono to je ostalo od nje, oporavljena i sa elanom svojstvenim ljudima iz ovih krajeva, već je bila na Solunskom frontu i bila je bitke koje će joj omogućiti povratak u okupiranu domovinu.
Iako nije uzela direktno učeće u oslobađanju Balkana, Amerika je bila upoznata sa svim to je srpski narod proao poslednjih godina rata. Javnost ove zemlje bila je veoma naklonjena Srbima i razumela je patnje kroz koje je stanovnitvo prolo.
Veliki deo zahvalnosti za simpatije koje su Amerikanci tih godina imali prema Srbima, na narod je dugovao jednom čovek predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu.
Prijatelj Mihajla Pupina
Tomas Vudro Vilson je na funkciju prvog čoveka Bele kuće doao u sam osvit Velikog rata postavi 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Drava 1913. Tih godina, i neposredno posle Prvog svetskog rata Amerika se formirala kao svetska sila kakvu danas poznajemo, a veliki deo zasluga za to ide upravo Vilsonu i njegovoj politici.
Iako su nas razdvajali okeani i milioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradanjima srpskog naroda. Za to je delimično bio zasluan njegov eruditski duh i pozicija na kojoj se nalazio, ali verovatno jo i vie činjenica da mu je blizak i dobar prijatelj bio Mihajlo Pupin, čuveni naučnik naeg porekla i najbolji ambasador kojeg je Srbija mogla u tom trenutku da ima u Americi.
Pupin je neumorno radio na prikupljanju pomoći za nau zemlju, isticao stradanje i ratne napore Srbije i uspeo da obezbedi znatnu materijalnu pomoć za vojsku i civilno stanovnitvo.
Napore Mihajla Pupin zduno je pomagao i Vudro Vilson. Na četvrtu godinjicu austrougarske objave rata Srbiji 28. jula 1918. godine, proglasio Srpski dan. Na svim javnim institucijama u Americi, uključujući i Belu kuću, tada se zavijorila srpska zastava.
Vilson je otiao i korak dalje i na centralnoj svečanosti Srbima je poslao poruku koja je tog dana pročitana u crkvama irom SAD i objavljena u većini dnevnih novina.
U nedelju 28. jula navrava se četvrta godinjica od dana kada je odvani srpski narod, pre nego da se izloi lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjita od neprijatelja reenog da ga uniti.
Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovnitva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon to su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustoena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snanu odluku da rtvuju sve za slobodu i nezavisnost.
Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Drava, privren očiglednoj istini da je pravo naroda svih drava, malih i velikih, da ive sopstvenim ivotom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteki borila i propatila ista ona načela za koja se zalau Sjedinjene Drave, povodom ove godinjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao tenjama germanske nacije da dominira svetom.
U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnoću i nacionalnim jedinstvom.
Ovo se ne moe obeleiti na vie prikladan način do u naim crkvama. I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Drava, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluenjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao i za cilj kojem su se posvetili.
Vudro Vilson, predsednik
Bela kuća, jul 1918.
A. B. / Foto: Wikipedia/Kola
dnevno.rs
Gotovo nestvarno danas, skoro 100 godina posle ovih događaja, zvuče reči predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio američkom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i njihovim nedaćama.
Te 1918. godine Prvi svetski rat u Evropi je i dalje plamteo. Posle vie godina ustezanja i protivljenja javnosti, 1917. u rat su konačno ule i Sjedinjene Američke Drave, sa odmornom i sveom vojskom, dobro opremljenom i spremnom.
Srpska vojska, ili ono to je ostalo od nje, oporavljena i sa elanom svojstvenim ljudima iz ovih krajeva, već je bila na Solunskom frontu i bila je bitke koje će joj omogućiti povratak u okupiranu domovinu.
Iako nije uzela direktno učeće u oslobađanju Balkana, Amerika je bila upoznata sa svim to je srpski narod proao poslednjih godina rata. Javnost ove zemlje bila je veoma naklonjena Srbima i razumela je patnje kroz koje je stanovnitvo prolo.
Veliki deo zahvalnosti za simpatije koje su Amerikanci tih godina imali prema Srbima, na narod je dugovao jednom čovek predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu.
Prijatelj Mihajla Pupina
Tomas Vudro Vilson je na funkciju prvog čoveka Bele kuće doao u sam osvit Velikog rata postavi 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Drava 1913. Tih godina, i neposredno posle Prvog svetskog rata Amerika se formirala kao svetska sila kakvu danas poznajemo, a veliki deo zasluga za to ide upravo Vilsonu i njegovoj politici.
Iako su nas razdvajali okeani i milioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradanjima srpskog naroda. Za to je delimično bio zasluan njegov eruditski duh i pozicija na kojoj se nalazio, ali verovatno jo i vie činjenica da mu je blizak i dobar prijatelj bio Mihajlo Pupin, čuveni naučnik naeg porekla i najbolji ambasador kojeg je Srbija mogla u tom trenutku da ima u Americi.
Pupin je neumorno radio na prikupljanju pomoći za nau zemlju, isticao stradanje i ratne napore Srbije i uspeo da obezbedi znatnu materijalnu pomoć za vojsku i civilno stanovnitvo.
Napore Mihajla Pupin zduno je pomagao i Vudro Vilson. Na četvrtu godinjicu austrougarske objave rata Srbiji 28. jula 1918. godine, proglasio Srpski dan. Na svim javnim institucijama u Americi, uključujući i Belu kuću, tada se zavijorila srpska zastava.
Vilson je otiao i korak dalje i na centralnoj svečanosti Srbima je poslao poruku koja je tog dana pročitana u crkvama irom SAD i objavljena u većini dnevnih novina.
U nedelju 28. jula navrava se četvrta godinjica od dana kada je odvani srpski narod, pre nego da se izloi lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjita od neprijatelja reenog da ga uniti.
Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovnitva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon to su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustoena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snanu odluku da rtvuju sve za slobodu i nezavisnost.
Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Drava, privren očiglednoj istini da je pravo naroda svih drava, malih i velikih, da ive sopstvenim ivotom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteki borila i propatila ista ona načela za koja se zalau Sjedinjene Drave, povodom ove godinjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao tenjama germanske nacije da dominira svetom.
U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnoću i nacionalnim jedinstvom.
Ovo se ne moe obeleiti na vie prikladan način do u naim crkvama. I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Drava, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluenjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao i za cilj kojem su se posvetili.
Vudro Vilson, predsednik
Bela kuća, jul 1918.
A. B. / Foto: Wikipedia/Kola
dnevno.rs